Na početku…

You know my name, not my story. So don’t judge me!

I call everyone darling, because i can’t remember their name… 🙂

Na početku sam, ponovo 🙂

Dešavalo mi se…. da ne slušam kada mi pričaju. Gledam ih u oči, usne, zapažam svaki pokret tela, ruku, ali ne primam baš svaku reč najpažljivije. Verujem da sam baš iz tog razloga počela da pišem. Kada poželim da bubice složim u slova, slova u reči, reči u rečenice, rečenice u priču; stvorim krug u kojem mogu bezbedno da se igram.
Ali nije samo to razlog… i meni se često desi da ne uspem da iskažem svoja osećanja, razmišljanja, stavove. Ne plašim se da će me pogrešno razumeti. Više se plašim da pokazem sebe, otkrijem mesto pogodno za udarce… Svi smo mi ranjivi, često uplašeni, zarobljeni u svojim mislima.
Zbog njega sam pocela da pišem. Na poklon sam dobila crni rokovnik sa godinom izvezenom zlatnim nitima i prelepog Parkera. I pisala sam, mada mi je bilo, nekako, teško da „prljam“ nežno bele listove. Pisala sam inspirisana ljubavlju. Tako je nastao blog. On mi je otvorio stranicu i ubacio u svet u kojem će još neko pročitati moje priče, inspirisane životima drugih ljudi, priče koje sam prepričala kako se ne bi zaboravile, priče inspirisane mojim bojama.

Nastaviću da pišem „blog for my darling“ dokle god On bio pored mene sa osmehom na licu.

Hvala Ti. Hvala Vam.

                                                                                                                    Od srca,

                                                                                                                                  Jasna