Previše tužna da bi plakala…

Obično zalupi vrata od svoje sobe i pojača muziku i trudi se da ne sluša šta majka vrišti u kuhinji. . .

Previše tužna da bi plakala. Previše potonula da bi opet ustala.

Nije ni pokušala, jer se plaši da će opet da uništi sve. Ne želi puno da priča, može samo da leži u krevetu i izbegava prijatelje.

Nije se u detinjstvu puno molila, a volela bi da jeste, jer kada nema u šta da veruje, oseća se iznutra prazno.

Skratila je kosu, spustila roletne i pevala Aleluja milion puta. Pokušala da se moli, ali nije znala šta da kaže. . .

Slagala je doktora, ali je doktor znao da ne govori istinu i prepisao joj lekove, koje se plaši da uzme.

Pokušala je, ali je previše tužna da bi plakala.

Ne može da kaže mami, jer će previše brinuti o njenim crnim mislima i osećanjima. . .

Sama pomisao nja nju, kida je i cepa na komadiće, ali nikada nije pitala zašto.

Svaka njihova svađa, kada ni jedna nije u pravu, nedostaje joj. . . i kada je rekla da neće nikada biti kao ona, sada je ista, jer zna zašto je previše tužna.

Sama zarobljena u svojim mislima i osećanjima shvata da plače.