Komadici stakla

13 Dec

Nisam ovako zamišljao brak. Mislio sam da će ona ostati ista-zavodljiva, lepa, duhovita, vatrena… Dobro, znao sam će se neke stvari promenuti, jer je brak sam po sebi nosio nove uloge i zadatke. Radovao sam im se. Nestrpljivo sam čekao dan kada ću postati otac, otac dva dečaka. Ponosan sam na njih, ponosan na te male dečake koji odrastaju u pametne ljude.

I sada se sećam njenog osmeha i najtoplijeg zagrljaja….one večeri kada sam je zaprosio. Tačno u ponoć. Priznajem, malo sam je slagao kada sam rekao da neću nikada otvarati poslednju fioku njenog stola. Ostavila me jednom samog, dok se ona satima pripremala za izlazak. Ruke su same poletele, ja nisam hteo. Sedeo sam naslonjen na vrata, kako ne bi mogla slučajno da uđe; sedeo sam i čitao. Neke stranice sam brzo listao, prelazio preko događaja, imena, mesta, nekih stihova i došao do poslednjeg dana njenog pisanja. Ukočio sam se. Ona je napisala želju. Pomislio sam da je luda što uopšte tako nešto želi, da je nerealna, suviše smela i tako luda. Sada znam da nisam smeo da se igram sa njenim željama i nisam imao prava da osuđujem njeno srce. Tačno u ponoć, 31.12.  ispunio sam joj želju. Voleo sam je. Možda je volim i sada, ali više ništa nije isto. Znam da je tada prestala da piše i govorila mi da je njena bajka počela u zagrljaju princa. Nisam baš bio princ. Uf, kako je samo bila zgodna, kako je skromno i sramežljivo igrala i tim tihim plesom me je zavela. Nisam hteo vezu, hteo sam nju, njeno telo, njene grudi, ledja,usne. Nije otišla sledećeg jutra. Posmatrao sam je kako spava. Bila je lepša nego prethodne večeri. Pokrio sam joj gola leđa, poljubio u ruku i poželeo da spremim doručak i skuvam kafu. Hteo sam ime da joj zapamtim. Hteo sam i njen broj telefona da znam, želeo sam da je ponovo vidim, da joj slušam glas i mrsim kosu. Zavoleo sam je dok je spavala. Sve je to prošlo, nema više ničega. Ona nije ista.

Danas, posle nekoliko godina zajedničkog života, prestala je da radi neke stvari za mene i počeo sam da se pitam – zašto?
– ne dočekuje me kada dođem sa posla, tako da ne dobijem ni poljubac, ni zagrljaj, niti priliku da je štipnem za guzu –  ne pegla više subotom popodne kada gledam fudbal, tada mi je pravila drustvo i psovala kada plavi pobede – ne idemo više na večere zajedno – ne gledamo filmove i ne ubedjuje me da joj kokam kokice – ne oblači se više za mene – ne gricka mi uvo dok pričam telefonom  –  ne dočekuje me noću u izazovnom vešu – ne vodimo ljubav više – – nije mi dugo rekla da me voli – nije ni pokazala….

Otvorila je vrata od kupatila. Sedeo je na ivici kade, glavu je držao u jednoj ruci, u drugoj cigaru. Video je da se vrata otvaraju, pa je nervozno bacio u wc šolju i pustio vodu. Sada je obe šake držao na licu. Tišinu je prekinuo dečiji smeh. Okrenula se da ih pogleda. Gledali su crtani film, mirno su sedeli i samo se smejali. Odlučila je da uđe u kupatilo i zatvorila je vrata za sobom. Sačekala je da joj se krv vrati u obraze i da dečiji smeh nestane iz prostorije. Čekala je tišinu, koju je prekinula, da bi progovorila.

-Dragi, čula sam da pričaš, čula sam svaku reč. Mogu li da ti kažem šta mislim?

Ćutao je. Nije ni želela da mu čuje glas.

– Ti si jedna velika budala…
– Ne dočekujem te, jer se ne zna kada stižeš, pa izađemo, jer deca moraju malo na vazduh. Da li si pokušao da nas nazoveš ili možda da se javiš kada te zovemo? – ne peglam subotom, jer ti ne gledaš fudbal više kod kuće – ne idemo na večere, jer nemaš vremena niti me zoveš na iste – ne gledamo filmove, jer zaspiš i muka ti je od kokica – oblačim se za tebe, ali ne idemo više zajedno nikuda – kada si poslednji put pričao sa nekim dok sam i ja bila u istoj prostoriji – dočekujem te, ali se ti pojaviš pijan pa ne vidiš krevet, a ne šta ja imam na sebi –  ne vodimo ljubav….jer te ona sada ima umesto mene. Ne govorim da te volim…ne bi me ni čuo…i sve znam, ali ćutim, mislim proći će….i ako sam te juče volela, danas ….

Gledao je u nevidljivu tačku na podu. Nije završila rečenicu. Poželela je da ga gurne i da gleda kako se krv sliva niz kadu. Nema svrhe, pomislila je i izašla.

Upaljač je poleteo ka ogledalu. Prasak. Komadići stakla….raspalo se sve…Nestao je njegov život…  Kraj?

39 reagovanja to “Komadici stakla”

  1. dusweet 13. decembar 2011. u 11:19 PM #

    Svaka medalja dve strane… Odlicno napisano🙂

    • Jassna 14. decembar 2011. u 8:34 AM #

      žene, muškarci, ljubav… Hvala🙂

  2. Dragana 14. decembar 2011. u 8:43 AM #

    Lepa prica!

  3. tatjanamb 14. decembar 2011. u 1:43 PM #

    Sjajno @ Jassna. Ne moramo da imamo zivotne price indenticne napisanoj, ali mislim da svako moze da se pronadje bar u jednoj recenici. Zaista sjajan tekst.

    • Jassna 14. decembar 2011. u 4:02 PM #

      slazem se…nije se meni ovo bas desilo, ali…. ne znam sta me ceka sutra….
      hvala

  4. some old piano 14. decembar 2011. u 8:44 PM #

    E tako se piše….Sedi 5

    • Jassna 15. decembar 2011. u 9:55 AM #

      hvala!….hvala..hvala..hvala..

  5. Branko Baćović 14. decembar 2011. u 10:02 PM #

    Zeznut je život… brzo prolazi i može se raspasti kao staklo…
    Samo kada bi se manje plašili i bili zadovoljni…🙂 Gde bi nam kraj bio🙂

    • Jassna 15. decembar 2011. u 12:19 PM #

      🙂

      život je čudo!

  6. cakulanje 15. decembar 2011. u 2:07 AM #

    Vodiš priču i pričanje odlično🙂 a samu temu bi bilo najbolje da komentariše neko ko ima uspeha na tom polju, što će reći, ja, žena zvana Promašaj, za taj isti teren, uopće nisam merodavna, hehe

    • Jassna 15. decembar 2011. u 9:57 AM #

      hvala!
      pa ne mogu ni ja da komentarišem ispromašivala sam se dosta🙂
      samo mi nije jasno kako mene nisu promašili🙂

  7. Plava Baklava 15. decembar 2011. u 4:34 AM #

    Eh, kad svašta nešto počne da se podrazumeva kao komad nameštaja. I kad se zaboravi da je ljubav biljka koja pažljivo i posvećeno treba da se gaji, a svaki od dvoje prisutnih je baštovan bez kog cvetanja nema.

    • Jassna 15. decembar 2011. u 9:58 AM #

      prelepo rečeno…

      i ne znam šta da ti odg, osim da se slažem sa tobom…
      idem da „zalijem cveće…“

      • Plava Baklava 15. decembar 2011. u 12:16 PM #

        Blago cveću što te ima🙂.

        Blago tebi što ti cveće svojim postojanjem dane ulepšava🙂.

  8. otkacena 15. decembar 2011. u 1:20 PM #

    Ima nekih delova koje moram da popravim u svom biću. Da ne budem ovakva kao iz ove priče. Moram početi. Moram.

  9. Jassna 15. decembar 2011. u 1:30 PM #

    ako misliš da treba…. želim ti sve najbolje od srca🙂

    • Jassna 15. decembar 2011. u 1:37 PM #

      hvala Plava!🙂
      cveće je ukras bašte🙂

  10. otkacena 16. decembar 2011. u 8:49 PM #

    Valjalo bi da počnem sa nekim lepim vešom, samo za njegove oči.🙂

    • Jassna 17. decembar 2011. u 6:56 AM #

      😀 probaj, mada bi on rekao bolje bez😀

  11. Malo Zakeralo 17. decembar 2011. u 8:24 AM #

    Zaljubljenost je slama koja brzo plane ali i još brže sagori. On se zaljubio, želeo je da bude princ na belom konju, ona je zamislila svoju bajku. Neki kažu život nije bajka. I slažem se i ne slažem. Nije ona bajka sa princezama i prinčevima, ali može biti „bajka“ ukoliko ga mi prihvatimo takvim kakav jeste i kroz njega korčamo puni optimizma i zadovoljni. Brak, veza, je odgovornost dvoje ljudi. Za njegov uspeh/neuspeh su uvek odgovorni oboje. Nikada samo jedan, iako mi volimo da tvrdimo on/ona je kriva.
    Super prča.🙂

  12. Jassna 17. decembar 2011. u 8:34 AM #

    hvala i welcome Malo Zakeralo 🙂

    lepo receno tj napisano i slazem se.
    mogu brak i ljubav da budu poput bajke… samo treba znati „pisati i citati“ pricu🙂
    i kakva god prica da bude – oboje su krivi🙂

  13. metodicar 19. decembar 2011. u 11:32 PM #

    Леп текст и лепа песма, једна од мојих омиљених.

    • Jassna 20. decembar 2011. u 10:17 AM #

      🙂 meni je jedna od omiljenih.

      hvala!

  14. Alex 20. decembar 2011. u 10:47 AM #

    Svi su pohvalili tvoj stil pisanja i istinitost priče… a ja ću pohvaliti izbor muzike🙂

    • Jassna 20. decembar 2011. u 10:49 AM #

      hvala!!

      super je sto neko vidi da znam da odaberem pravu pesmu, a ne samo da pisem🙂

      hvala, drago mi je da Ti se svidja🙂

  15. Lugar 21. decembar 2011. u 4:34 PM #

    I priča i pesma su OK🙂

  16. Staklenna 25. decembar 2011. u 7:50 PM #

    Divno receno… Jedini problem je taj sto ovo zaista postane stvarnost ako to mi sami dozvolimo. I nije tu nikad problem u samo jednoj strani. Ljubav umire ako je ne hranis…

    • Jassna 27. decembar 2011. u 9:47 AM #

      ponekad ljubav odbija hranu koju dajes..

  17. ivinsvet 26. decembar 2011. u 8:05 PM #

    Ништа није вечно, све има свој рок трајања. Да би смо љубави и емоцији помогли да траје што дуже истим жаром, неопходно је стално улагати.
    Цвеће свене ако му не поклањаш пажњу. Љубав копни, нестаје ако се подразумева и узима здраво за готово…

    • Jassna 27. decembar 2011. u 9:50 AM #

      desilo se…tako je moralo.zivot ide dalje….🙂

  18. dudaelixir 26. decembar 2011. u 10:16 PM #

    Jassna, veruj mi, ispričala si moju životnu priču. Kroz sve sam prošla, tačno tako, s’tim, što moj bivši nije imao švalerku, u to sam sigurna 100%, ali je njegova velika ljubav bila i ostala, kafana i pijančenje. Sve se razbilo u paremparčad, ali ne u kupatilu od upaljača, pre 16 godina.
    Pretpostavljam da je i ovo istinita priča i, sada znaš, nije jedinstvena!

    Pozdrav i pohvale za stil i muziku!🙂

    • Jassna 27. decembar 2011. u 9:43 AM #

      hvala!🙂
      svasta covek prodje u zivotu…
      najvaznije – ostati svoj!🙂

  19. loncikonci 27. decembar 2011. u 1:01 PM #

    Veoma mi se dopala priča. Način na koji je napisana prosto izaziva slike i zvuke u mojoj glavi. Znalački vodite priču i čovek mora da je pročita do kraja, bez izuzetka. Želim još da čitam vaših postova.

  20. tetkasaveta 27. decembar 2011. u 9:04 PM #

    Ovo je prica vecine brakova, veza! Dirljiva je . ali istinita, odnosto to je suva realnost😦
    Odlicno Jassna🙂

    • Jassna 27. decembar 2011. u 10:18 PM #

      cudni su putevi Boziji..

      hvala, tetka Saaveta🙂

  21. savetapetkovic 30. decembar 2011. u 5:52 PM #

    jaz se produbljuje kada se blagovremeno ne razgovara o nastalom problemu, to ova priča odlično pokazuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: