The Butterfly

4 Dec

Prete mi zatvorena vrata, dok mi se pločica sa tvojim prezimenom smeje u lice. Hipnotisano gledam dole u otirač na kojem piše Welcome, koje sada viče zbogom, zbogom koje odjekuje celom zgradom. Što se više vrata smeju, sve jače stežem ključeve u ruci. Otvaram dlan koji je sada vlažan i crven, šaren od otisaka ključeva. Znam da nema nikoga u stanu, ali mi nije jasno zbog čega ne ulazim… Da li je moguće da sam posle toliko godina postala kukavica? Da li je  moguće da se plašim svog koraka? Postavljam sebi milion pitanja, šapućem tvoje ime, na glas izgovaram Molitvu i ulazim. Svesna da moram da upalim svetlo, jer je uveliko pao mrak i progutao prostor ispred mene,  naslanjam ruku na hladan zid i zamišljam šta si radio pre odlaska, jer sve miriše na tebe..još uvek. I u ovom potpunom mraku mogu da vidim tragove paste za zube na pločicama. Uvek si nekako bio šeprtlja, veliki dečak koji ostavlja tragove paste po majicama, a najčešće na pločicama.

Šta je d..o..đavola….??!!!???

Nešto mi je preprečilo put i pošto nisam upalila svetlo, pala sam licem na pod i sada osetim samo vruću tečnost na usnama sa ukusom metala. Konačno, sa upaljenim svetlom u kupatilu posmatram svoje lice. Razbila sam usnu i samo se nadam da se neće pojaviti otok. I sada mi je teško da prepoznam sebe, a sa lopticom na usnama izgledala bih kao… U šta sam se to pretvorila… Kutija?!!! Gasim u kupatilu i palim svetlo u hodniku. Jaknu i cipele spuštam na pod. Otvaram kutiju…Užas.. Ne mogu više da stojim. Sada sedim pored nje i polako uzimam…pisma i slike… Velika crna vrata ćute sada, možda sam ih uplašila, pa slobodno mogu leđa da naslonim.

Pisma poređena po datumima, svaka godina posebno odvojena i zavezana vrpcom. Znam napamet šta se u njima nalazi, znam svaku reč, sliku, svaku posvetu, znam rukupis, jer sam ih ja pisala… Slike razvrstane po albumima sa zimovanja, dočeka Nove godine, godišnjice…Ostavio si i plišanu igračku za koju nismo mogli da se dogovorimo šta je – pas ili slon. Frojd je bio zatvoren i nije mu prijao mrak, jer me sada gledao tužnim očima. Zagrlio me je… Zar si ostavio i narukvicu koju sam ti, cenkajući se sa Turcima, poklonila poslednjeg letovanja!? Mislila sam da ti jedna od omiljenih… Često si je nosio. Bili su tu još i diskovi, sveće, minđuše, sve ono što zaljubljeni partneri poklanjaju jedno drugome.. I onda sam ugledala…privezak. Zbog čega? Nosio si to uvek, čak i kada si spavao, pio, tukao se, voleo me. Bio ti je svetinja, poput krsta. Na njemu je bio urezan datum našeg prvog, slučajnog susreta i dva slova VT („volim te“).

* * *
Upoznali smo se pre tri godine. U kafiću, okrenuti leđima jedno drugom, sedeli smo za šankom. Ti sa devojkom, ja sa drugaricom koja mi je prepričavala kako je sinoć rekla Da. Pilo se dugo i mnogo. Ne sećam se ni danas, kako sam stavila tvoj telefon u torbu i otišla, dok je moj ostao na šanku pored prazne čaše od tekile. Sledećeg jutra me probudio zvuk telefona. Ne, ipak je bilo podne, zvonila mi glava, ali sam uspela da se javim. Ti si zvao. Tako je naša priča počela…. Tako se naša priča završila…

***
Drhtaj tela, uzdah srca, plač ljubavi…ali samo jedna suza je pala. Jedna! Prva i poslednja. Na samom dnu kutije bio je papir. Mrzim te, jer me tako prokleto dobro znaš, znaš i da ću pogledati sve, da ću sedeti, da ću zaplakati. Kako bi me povredio još više, sa namerom, si ostavio i papir za kraj, jedini dokaz koji sam morala da potpišem i time te oslobodim.
Pocepala sam pisma, slike, Frojdu sam otkinula glavu i ispratila ga suzom u neki bolji svet. Tačno je, poznavao si me odlično, ali nisi znao jedno. Zbog tebe ja više nisam ista. Zbog tebe sam postala jača, ponosna i ledena. Pa, hvala ti na tome. Potpisala sam. Sve stvari vratila nazad u kutiju. Ostavila sam ti slobodu na stolu u dnevnoj sobi… Zaspala sam u hodniku, pored zatvorene kutije i Frojdovog tela..

Jutro. Ustajem i sređujem šminku u kupatilu, palim cigaretu i vezujem kosu u rep. Tražim telefon i okrećem broj…

Gasim sva svetla, konačno, uzimam kutiju. Izlazim i zaključavam vrata. Čudno. Nisu mi više pretila, nisi su mi se smejala, a otirač Welcome vikao je Vrati se. Nema šanse! Trčim da što pre bacim sve što si mi ostavio. Ne pada mi na pamet da čuvam bol, sreću i iluziju nekada, velike ljubavi. Uz tresak stvari o lim, nestaje sve. Hvala..

„Dobro jutro, agenicija XX, Izvolite“

„Želim da prodam stan.“

 „Dobro, a kada želite da se vidimo i porazgovaramo?“ – žena koja je do malo pre bila rezervisana i ozbiljna, sada je pričala sa prijatnim osmehom. Ugrejala mi srce.

„Odmah!“ – odlučila sam. I odletela poput leptira.

25 reagovanja to “The Butterfly”

  1. Red 5. decembar 2011. u 12:01 AM #

    Kao da gledam film. Tvoje reci prikazuju slike. Pomislila sam da sam ja pala u jednom momentu. Divno, ali zaista divno.

    • Jassna 5. decembar 2011. u 12:10 AM #

      Hvala, Red!
      dok pisem, jedino sto vidim su slike. Od straha da ne odu, pisem brzo i cesto zaboravim da opisem i neke detalje… drugi put.
      hvala na citanju🙂

      • Red 5. decembar 2011. u 12:12 AM #

        🙂

        nestrpljivo cekam sledecu pricu!

  2. cakulanje 5. decembar 2011. u 12:48 AM #

    Lepo pišeš Jasna😆
    Ima nečega u vazduhu, definitivno! Baš sam se danas ( sad već juče ) pitala koji još krelac ( ja krelac, razumeš, ne ti – ne želim da te uvredim ) baca ljubavna pisma, osim mene i sad ne znam što mi je ova pesma pala na pamet, ali eto . .


    🙂

  3. Jassna 5. decembar 2011. u 12:57 AM #

    Hvala, Ivana!🙂
    i ti pises veoma lepo zato te i citam..samo ne znam da li sam ti to rekla?! 🙂
    nekada je lakse jednostavno baciti sve i osloboditi se necega ili nekoga. i onako su to samo reci, reci koje neko vise ne zasluzije
    hvala, lepa pesma!

    • cakulanje 5. decembar 2011. u 1:32 AM #

      Bitno je da se razumemo🙂

  4. tangolina 5. decembar 2011. u 10:47 AM #

    Rekla bih dok ne bacimo sve te uspomene, nekako se nadamo, zar ne? Eto zašto ja još uvek to nisam uradila….

    • Jassna 5. decembar 2011. u 11:25 AM #

      lepo je imati uspomene, ako naučiš da živiš sa tim. Ali to su samo stvari, predmeti kojih jednog dana više neće biti…kao ni nas…Čuvaj ih samo ako su ti zaista dragi🙂

  5. Polihimnija 5. decembar 2011. u 12:01 PM #

    Sviđa mi se kako pišeš. Pitko, držiš pažnju od početka do kraja. Čita se na dah. Priča je odlična.

    • Jassna 5. decembar 2011. u 1:01 PM #

      hvala od srca!!!! …..

  6. some old piano 5. decembar 2011. u 8:43 PM #

    Manje više ih znam napamet. Ovakve priče.Jako je teško zauvek ostaviti ono što smo voleli.Ne želim da mračim ili da pametujem.Ali,da….pričaćete u tami još mnogo puta.Znam iz iskustva.Možeš i da srušiš zgradu,jbga,nedovoljno je

    • Jassna 5. decembar 2011. u 8:49 PM #

      vredelo je pokusati…
      hvala za pesmu..opcinila me

  7. agroekonomija 9. decembar 2011. u 8:32 AM #

    Divna priča i stil pisanja.

    • Jassna 9. decembar 2011. u 12:03 PM #

      Hvala Ti, Agro🙂
      svaka rec mi znaci…mnogo..

  8. Tatjanamb 13. decembar 2011. u 3:11 PM #

    Sjajno @ Jassna :OK:.

  9. nedodjija 20. decembar 2011. u 2:04 PM #

    dok nisam procitala komentare, mislila sam da pises iz svog zivota….
    cccc, prestravi me…🙂

    • Jassna 20. decembar 2011. u 2:10 PM #

      🙂

      deo je moje zivotne price, deo je iz njegovog…🙂

  10. wakeupwithsmile 22. decembar 2011. u 6:36 AM #

  11. Jassna 22. decembar 2011. u 7:47 AM #

    hvala..

    Namaste!🙂

    • wakeupwithsmile 22. decembar 2011. u 12:44 PM #

      Namaste🙂

  12. ivinsvet 26. decembar 2011. u 8:14 PM #

    Говоре људи најтеже је прекинути, рећи у лице да је крај. Чути кад те речи изговара неко ко је цео твој свет..
    Греше.
    Најтеже је преломити и решити се „ситница“, свих оних малих и великих ствари које су сведоци свих успона и падова једне везе. Рећи „Збогом“, „Готово је“ није увек знак да је и за нас крај. Докле год нисмо у стању да на слике, писма, ситне дарове из тог периода гледамо хладне главе није крај. То је „агонија“ јер се надаш да још увек није баш све готово…

    • Jassna 26. decembar 2011. u 8:31 PM #

      …све ће једном проћи…а збогом је тешка реч.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: