Please don’t say you’re sorry

4 Oct

1991.

Prvi put sam upamtila reč Izvini, koju je izgovorila moja baka, nežnim, mirnim tonom kada je zaboravila dedi da stavi ljutu papriku na vruć, kuvani krompir. Nežno je pogledao i samo klimnuo glavom. ..
Gledajući njih mislila sam da je reč Izvini nešto što se izgovara dragim ljudima, kada ne uradite ono što se od vas očekuje ili kada slučajno „zakačite“ komšiju kišobranom. Naučila me kako se lepo izgovara reč, sa osmehom na kraju usana i gledanjem pravo u oči, ali je zaboravila da mi kaže i kada se koristi.

2011.

Jesen je, mada je u vazduhu proleće. Još uvek pored mene prolaze preplanule devojke u kratim haljinama bez rukava i svojim drskim hodom čak izmame i moj pogled. Dan, za mene sasvim običan, gorivo nije pojeftinilo, sudovi se nisu sami oprali, niko nije opeglao košulje umesto mene. I, zbog čega li pamtim ovaj dan koji me podsetio na reči koje sam čula pre vise od dvadeset godina?

“ Dodji do Bulevara, ponela sam knjigu da ti vratim!“

Nije mi bio poznat broj telefona sa kojeg sam primila poruku, tako da nisam odgovorila. Ne sećam se ni kada sam nekome pozajmila knjigu. Novac tačno znam u sat kome sam dala, ali knjigu nikako da se setim. Ne vraćaju mi ni jedno ni drugo, tako da mehanički, posle tri godine, zaboravim sve moguće pozajmice. Ipak sam se okrenula na semaforu i vratila nekoliko blokova. Morala sam da vidim da li ću prepoznati osobu koja mi navodno duguje knjigu.

„Kasniš draga, ne mogu da te čekam, a i žurim na avion!“ – nije bilo osmeha na licu, ali sam prepoznala svoju prijateljicu ili mi je možda i rodjaka bila. Slabo razmem rodbinske veze.
11 Minuta, Koeljo. Jedna od mojih omiljenih knjiga, i znam da mi jedan primerak te iste, u tvdim koricama stoji na polici u dnevnoj sobi. Kako?
“  Ne znam kada si mi je dala, ali da ti vratim, piše na prvom listu tvoje ime. Žurim. Zbogom!!!“ – okrenula mi je ledja i nestala u masi ljudi.

Hmm, zar je moguće da se neko i mene setio?! Nisam je videla niti čula godinama, nisam imala ni njen broj, a i nije mi ni zanimalo kako je ona došla do mog. Uopšte nisam razmišljala o njoj, bila je nebitna prilika u mom životu, ali nikako nisam mogla da skinem pogled sa prve stranice u knjizi.
Pisalo je – Nemoj da govoris Izvini, jer tako nikada ništa nećeš postići u životu! Voli te M.

Tada sam se setila svega! Za rodjendan, nije pisalo koji, ali znam da je tog dana padala kiša, pojavio se na mojim vratima. Bio je skroz mokar, nasmejan i samo je ispružio ruke kada sam otvorila vrata.
“ Srećan rodjendan!!! Žurim, ne mogu da udjem, želim samo da ti poklonim nešto i idem! Ljubim te! Zbogom!!!!“

Okrenuo se i otisao. Bila sam zbunjena, srećna, tužna. Tog dana sam ga poslednji put videla. Davno se nisam setila osobe koja me ja naučila da ne govorim Izvini! Želim samo da mu se zahvalim, mada znam da je to nemoguće.
I danas, kada bi njemu bio rodjendan, i kada sam poželela da mu poklonim veliku kutiju keksa, koje je obožavao…. Danas samo mogu da pogledam u nebo i kažem Izvini!!!!!.
Izvini što ti nisam rekla Hvala, što te nisam zagrila i poljubila poslednji put. Izvini što sam bila sebična i žurila da vidim koji si mi naslov i pisca odabrao, jer si me samo ti tako dobro znao. Izvini što nisam otišla kod tvoje majke da joj kažem da mi je Žao i da podelim sa njom tugu.
Izvini, što sam knjigu pozajmila nekome ko nije zaslužio ni da mu se obratim, izvini što sam zaboravila tvoju boju glasa. Znam da me čujes. Znam da je i ona, koju ne volim ni malo, danas ulepšala moj dan. I samo zbog knjige ne želim da pojeftini gorivo, ne želim da se sudovi sami peru, ne želim da košulje budu opeglane kada premorena dodjem kući. Ne želim, jer ako to neko bude drugi radio umesto mene, ja ću te zaboraviti. Izvini što sam zaboravila koliko si mi značio. Izvini, IZVINI…
Toliko bih ti toga sada rekla, ali ne mogu. Svaka rečenica bi počinjala sa Izvini i znam da bi ti jako bio ljut na mene. I ako me sada gledaš, želim da znaš da i dalje živiš kroz 11Minuta, jer tvoje srce sada imam u svojim rukama…
Neću se više izvinjavati u životu! Nikome, pa ni tebi!

p.s. Znam da me gledaš🙂

24 reagovanja to “Please don’t say you’re sorry”

  1. Charolija 6. oktobar 2011. u 8:53 PM #

    Sigurno gleda.

  2. Jassna 6. oktobar 2011. u 8:56 PM #

    i ja mislim….

  3. Branko Baćović 6. oktobar 2011. u 9:20 PM #

    Izvini, ali očigledno nisi zaboravila koliko ti je značio…🙂

    • Jassna 6. oktobar 2011. u 9:26 PM #

      „Jesen je najbudalastija tuga među tugama.
      Jesen je moja ljubav od pet zelenookih slova, i laž, najdetinjastija laž, od koje sam do nesvesti rđav i dobar.

      Zašto bi se, inače sve ovo zvalo tako žutim imenom: Oktobar?“
      Antic

  4. crnaperla 6. oktobar 2011. u 9:33 PM #

    Neću da se izvinjavam ni ja što nemam komentar na priču,a..pomerila me s mesta….

    • Jassna 6. oktobar 2011. u 9:34 PM #

      mogu samo da kazem hvala, jer to zaista i mislim..

  5. crnaperla 6. oktobar 2011. u 9:34 PM #

    😦

  6. Jassna 6. oktobar 2011. u 9:35 PM #

    hajde jedan🙂

  7. svitac 11. oktobar 2011. u 10:11 AM #

    gledam…
    bu

  8. Jassna 11. oktobar 2011. u 4:50 PM #

    ok….
    🙂

  9. tatjanamb 19. oktobar 2011. u 10:11 AM #

    Prica je divna, pretpostavljam istinita, ali nemoj biti tako surova sa reci – izvini. Nemoj je govoriti svakome. Nemoj ni skrtariti kad je trebas uputiti nekome ko je zasluzio, ali nemoj ni precesto biti u situacijama da cinis stvari zbog kojih se treba izvinjavati jer ce se rec izlizati… Veliki pozdrav i pohvala za pricu :OK:.

  10. Jassna 19. oktobar 2011. u 3:52 PM #

    hvala i dobrodosla Tatjana🙂
    hvala i na savetu, od sada Izvini cuvam u dzepu, ne nosim oko vrata vise i ne pokazujem svakome…😉

  11. tangolina 21. oktobar 2011. u 1:09 PM #

    Ne znam odakle da krenem…Mnogo volim knjige i isto toliko mnogo se obradujem kad neko zatraži da je pozajmi…I po hiljadu puta kažem da ću zapisati šta sam kome pozajmila i opet to ne uradim, pa ko zna? Možda i mene neko pozove na ćošu da mi je vrati?🙂
    Tvoja „izvini“ njemu, vikala sam u sebi kroz suze, jer ih nisam rekla nekom kome je trebalo…pa bih se složila sa Tatjanom, ne škrtari…

    Lepa priča🙂

  12. Jassna 21. oktobar 2011. u 1:24 PM #

    hvala…
    od kada sam napisala ovo, cesto i ja vicem „izvini“ kroz suze…
    Zivot je to…😉
    p.s. zaista ne skrtarim, izgovaram tu rec cesto, ponekad izgledam kao slabic, ali briga me…

  13. tangolina 21. oktobar 2011. u 3:07 PM #

    Što bi Balašević rekao: „ta teška strana reč…“ za reći, onako iskreno treba ponekad baš baš snage, nije nimalo lako…

    • Jassna 21. oktobar 2011. u 5:30 PM #

      danas je tesko biti iskren…

      • tatjanamb 22. oktobar 2011. u 9:07 PM #

        @ Jassna – Cini mi se narocito onom ko je iskren pa deluje i cudan i glup i budalast i odradjuje posao za one neiskrene…i svasta nesto…🙄

  14. Jassna 22. oktobar 2011. u 9:47 PM #

    ….onda sam i ja po malo cudna, glupa i budalasta🙂

  15. agroekonomija 24. oktobar 2011. u 8:03 AM #

    Dirnula me ova Tvoja priča. Dva puta sam je pročitala u potrazi za njim.

  16. Jassna 24. oktobar 2011. u 9:37 AM #

    Hvala od srca!

  17. agroekonomija 25. oktobar 2011. u 4:12 PM #

    Samo Ti šaljem pozdrav u očekivanju novih tekstova.

  18. Jassna 25. oktobar 2011. u 4:24 PM #

    Hvala🙂
    Veliki pozdrav i za Tebe!😀

  19. srebrnastopaperje 1. novembar 2011. u 2:31 PM #

    …..auh … :((

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: